Today, Uzbek literature can be considered one of the most developed and unique in Central Asia. It is a unique phenomenon in the region, the uniqueness of which is explained by the fact that the country is geographically in the heart of Asia, and genetically belongs to the Islamic cultural traditions. Indeed, the translation of the masterpieces of our literature into foreign languages and their worthy place in the treasury of world literature is of special importance today. At the same time, it is difficult to say that at present the translation of works of art from Uzbek into foreign languages is carried out sufficiently. The rich Uzbek culture reflected in the works of art remains a mystery to foreign readers. However, the growing interest of our literature lovers in the rich culture of the Uzbek people, in our classical and modern literature, shows that there is a serious need for the translation of samples of our literature. The issues of scientific study of the problems related to the translation of literary texts and the verification of published translations remain relevant. In the texts of fiction or poetry, language is not only a means of conveying information, but also a means of its artistic reproduction, conveying the aesthetic value of the work. In addition, the literary text is also a source of information about foreign culture. The value of comparative translation studies is that they make a significant contribution to the development of specific translation theories within specific language pairs.
This article is devoted to the study of the theoretical aspects of the problems associated with word choice in literary translation, in which the main focus is on the views of foreign and Uzbek translators on this topic. Some of the comments and conclusions made in the article may be useful to the creators in the future translation process.
Ушбу мақола Саудия насридаги новеллистиканинг замонавий жанрини шакллантиришнинг дастлабки босқичига бағишланган. Арабистон ярим оролида таълим дастлабки босқичи "нефт боом" даври бошланишидан олдин, Туркия ҳукмронлиги даврида 1910 – 1926 йилларда йигирманчи асрнинг бошида келди, ва Ҳижоз Усмонли империясининг энг йирик ва ривожланган вилоятида ҳудудида биринчи босма нашрлар келиши билан боғлиқ. Таълим ғояларининг кенг тарқалиши 1926 йилда Саудия Арабистони давлатининг асосчиси Абд Ал-Азиз ибн Абд ар-Раҳмон ибн Сауднинг ҳокимиятга келиши билан бошланган ва ХХ асрнинг 60-йилларига қадар давом этган. Ибн Сауд ҳукмронлиги йиллари Араб ярим оролида маърифатнинг давом этаётган жараёнлари учун асосий катализатор бўлиб, Саудия жамиятининг ривожланишига кучли туртки берди. Арабистон ярим оролида таълим ҳаракати ва адабий янгиланиш жараёнларини ривожлантиришга катта таъсир кўрсатадиган Араб мамлакатларидан келган муҳожирлар, бошқалар олдида, эвропа таъсирида бўлган. Эуроcентрисм нинг илғор ғояларини олиб борган ҳолда, улар Саудия жамиятида ижтимоий ўзгариш ва ижтимоий ислоҳотлар зарурлигини таъкидладилар. Даврий нашрлар арабий маърифат идеологларининг асосий воситаси бўлиб, уларга оддий ўқувчига кириш имкониятини берди, бу эса ўз фикрларини ва фикрларини турли муаммолар бўйича ифодалашга имкон берди. Миллий матбуот нафақат Арабистон ярим оролидаги маърифий ғоялар дирижёри, балки Саудия адабиётида янги турдаги бадиий насрни шакллантириш жараёнида бошқа Араб давлатларига қараганда ҳам муҳим рол ўйнади. Ҳикоя жанрининг босқичма – босқич ривожланиши айнан маърифий-ислоҳотчилик, газета ва журнал мақолалари ҳамда маърифий адабиётлар номи билан бирлаштирилган бадиий асарларга айлантирилган бошқа публитсистик жанрлар қаторида бўлиб ўтди. Саудия адабиётида ҳикоя жанрининг пайдо бўлишининг дастлабки белгилари ХХ асрнинг 30 йилларига тўғри келади. Саудия адабиётининг ҳикоя санъатининг дастлабки намуналари ҳикоя жанрининг талабларига жавоб бермади. Уларда ишнинг барча қисмларини бир бутунга бирлаштирадиган ва дидактик эслатмаларни устун қўядиган ҳикоя линияси йўқ эди. Саудия ҳикоясининг шаклланишининг дастлабки босқичи-бу ҳақиқат ўзгаришига тезда жавоб беришга имкон берадиган ва таълим ғояларини ҳаётга татбиқ этиш учун самарали восита бўлиб хизмат қиладиган қисқа ҳажмдаги бадиий адабиётдир.
Ушбу мақола муаллифи маърифатпарвар аллома Ризоуддин Фахриддин ўғли (ХИХ аср) «Одоби таълим» («Тарбия одоби») китоби асосида ўтказилган тадқиқот натижасида ёзилган. Мақолада китобнинг ёзилиш сабаблари, Шарқда тарбия, таълим-тарбияга қаратилаётган эътибор кўринишлари ва бу борадаги аждодларимизнинг саъй-ҳаракатлари ҳақида сўз боради. Мақолада Ризоуддин Фахриддин ўғлининг таълим ва тарбияга оид асарлари ҳақида сўз юритилиб, улар орасида «Одоби таълим» китобининг катта аҳамияти ва аҳамияти алоҳида таъкидланган.Асарни адабий манба сифатида ўрганишдан мақсад унинг мазмун-моҳиятини қамраб олишдан иборат. Айниқса, фанга муносабат, бунда ўқитувчининг ўрни, таълим ва бошқа кўплаб мавзулар замирида яна нималар ётади. Шунингдек, мақолада бу мавзуда кўплаб олимлар қалам тебратган бўлсада, муаллиф бу масалаларга ўзига хос тарзда ёндашган, маърифатпарвар олим, ислом файласуфи, устоз сифатида ижод қилган ва ижод қилган. Бундан ташқари, мақолада иш мавзусининг кенглиги, шунингдек, ўқитувчиларга берилган кўрсатмалар ва маслаҳатлар, жумладан, илмий маълумотлар, истеъдод ва қобилият, қаердадир юмшоқ, қаердадир хушмуомалалик ва қаердадир мағрур бўлиш қобилияти қайд этилган. буларнинг барчаси асарда образли тасвирланган. Шунга кўра, бу иш гўёки нафақат ўқитувчилар, балки талабалар учун ҳам дастурдир. Шунингдек, у йўлда қийинчиликлар, жиддий интилишлар ва, албатта, бу интилишларнинг натижалари ва бошқа кўп нарсалардан ташқари, билимларни эгаллаш билан боғлиқ. Бир сўз билан айтганда, бу асар 1902 йилда ёзилган бўлсада, ҳозирги даврда ҳам ўз қадр-қимматини йўқотмаганлигини таъкидлаш мумкин. Ўқувчиларни асар билан
кенгроқ таништириш мақсадида «Одоби таълим»дан айрим парчалар келтирилади.
Яъни, бу парчалар илм-фанга, ўқитувчиларга қаратилган бўлиб, уларнинг асосий маъноси тарбия ва таълим одобига қаратилган.
Ushbu ishda O‘zbekiston Respublikasida jismoniy madaniyat tizimining jamiyatda tutgan o‘rni, maqsad va vazifalari, yo‘nalishlari, rivojlanish tarixi, sobiq ittifoq davrida va mustaqillik yillarida jismoniy madaniyat tizimini rivojlanish xususiyatlari, mustaqillik yillarida jismoniy madaniyat tizimida olib borilgan islohatlar va ularning ijobiy samarasi keng ochib berilgan.
В данной статье рассматриваются вопросы концептуальной идеи автора, благодаря которой раскрывается идейный смысл произведения. Была сделана попытка определить концептуальную идею автора на примере текстуального анализа романа Улугбека Хамдама «Бунт и смирение». Особо уделено внимание на раскрытие концептуальных образов
Maqolada radikallashuv muammosi, uning ichki semantik mazmuni tahlil etilgan. Globallashuvda mafkuraning o‘rni va uning xarakterli xususiyatlarini ochib berilgan. Mafkura, terrorchilik faoliyati quriladigan poydevor bo‘lib, uning maqsadli va qadriyat-semantik tomonlarini aks ettiradi. Mafkuraning qadriyat mazmunini sub’ektiv ahamiyatga ega bo‘lgan va terrorchilik faoliyatiga ma’no beruvchi erkinlik va adolat g‘oyalari tashkil etadi. Shuningdek, maqolada ekstremizm va radikalizmni oldini olish va unga qarshi kurashish masalasi tahlil qilingan.
Ушбу мақола ўрта асрларда Ҳиндистонда (Жанубий Осиё) “адабий жамоалар” нинг шаклланиш муаммосини ўрганишга бағишланган. Хорижий Шарқ адабиёти тарихини ўрганишда адабий бирлик ва жамоаларнинг шаклланишида маълум бир қонуният аниқланади. Ўрта асрлар даврини тахминий равишда адабий йўналишларнинг олдинги даврларга нисбатан жуда кўп миқдордаги манбаларни акс эттирадиган адабий мажмуаларнинг бевосита шаклланиш даври деб ҳисоблаш мумкин. Ўзига хос "адабий уюшмалар" ни яратишга ёрдам берган омиллардан бири − бу тил бўлиб, у адабиётнинг бошланғич элементи ҳисобланган. Хорижий Шарқ адабиёт тарихини ўрганиш давомида пайдо бўлган ғарбий европача “махсус адабий жамоалар” тушунчаси бизнинг фикримизча, шарқшунослар, айниқса ҳиндшунослар учун жуда муҳим. Яъни, ушбу тушунча ҳинд манбаларининг дастлабки ўрганиб чиқилганига нисбатан анчагина кенг ва умумлаштирилган тушунчага эга бўлиши мумкинлигини мазкур мақолада кўрсатишга ҳаракат қилдик. Аниқроқ айтганда, “махсус адабий жамоат” − миллий адабиётлар ҳамжамияти бўлиши шарт эмас. Бошқача қилиб айтганда, “махсус адабий жамоат” тушунчаси “миллий адабиёт” тушунчасидан кўра кенг қамровли тушунчадир. Ҳиндистон (Жанубий Осиё) − тарихий ва замонавий аснода инсон омилларининг ниҳоятда хилмахил уюшмалари, жамиятлари билан ажралиб туради. Шунга кўра хилма хил адабий жамиятлар ҳам адабиётшунос кўз олдида намоён бўлади. Ҳиндистонда I-аср охири – II-минг йилликнинг бошларида, асосан классик намуналардан нусха кўчирилган тақлидий асарлар билан ифодаланган санскрит тилидаги адабиёт билан бир қаторда жонли тилларда яратилган адабий анъана пайдо бўлди. Ушбу мақолада биз "махсус адабий ҳамжамият" тушунчасининг ҳиндшунослар ва умуман, шарқшунослар учун қанчалик истиқболли эканлигини кўриб чиқдик. Шу билан бирга, ушбу мисоллардан етарлича далиллар асосида айтишимиз мумкинки, миллий адабиётларнинг “махсус жамоалари” фақат кенгроқ ҳодисанинг махсус ҳодисасидир, яъни “махсус жамоалар” бошқа ижтимоий асосга эга бўлган бошқа турдаги адабиётлар ўртасида ҳам мавжуд бўлиши мумкин.
Ushbu maqolada biz dunyoqarash va uning boshlang'ich maktab o'quvchilarida shakllanishini ko'rib chiqamiz. Vizual tasvirlarga asoslangan dunyoqarashda dunyo bizga o'zining realligida taqdim etiladi, uning tasvirlari odamlarning hissiy, psixologik va kognitiv qobiliyatlari kombinatsiyasi orqali amalga oshiriladi. Ilmiy adabiyotlarni tahlil qilib, muallif dunyoqarashni - bu mafkuraviy faoliyatni amalga oshirishga tayyorlikni belgilaydigan va dunyo va o'zi, ijtimoiy me'yorlar va qadriyatlar haqidagi g'oyalar asosida tashqi muhit bilan o'zaro aloqada ifodalanadigan shaxsiy holat. Dunyoqarash modeli motivatsion, mazmunli va operativ komponentlardan iborat. Dunyoqarash munosabat va dunyoqarash asosida quriladi. Fanning rivojlanishi bilan dunyoqarashning o‘ziga xosligi uning egallagan bilimlari orqali tobora ko‘proq namoyon bo‘lmoqda. Dunyoqarashning ma'nosi insonning ehtiyojlari va ufqlarini rivojlantirish uchun asos bo'lishi, uning me'yor va qadriyatlar to'g'risidagi mulohazalari va, tabiiyki, faoliyat uchun dalillardir. Dunyoqarash, dunyoqarash va dunyoqarashning shakllanishi va takomillashishi dunyoqarash mohiyatining samaradorligining oshishiga va uning faol hayotga ta'sir kuchining oshishiga olib keladi.
Ushbu maqolada rus tadqiqotchilari tomonidan tarjima qilingan xitoy manbalariga tayangan holda ushbu maqolada Xunlar davridagi qirg‘iz-xitoy munosabatlari masalalari, qirg'iz tarixnavisligining miloddan avvalgi 201 yildan boshlanishi haqidagi qarashlar hamda tarjima qilingan manbalardagi gegunlar, dinlinlar, tszegu nomlaridagi qabilalar haqidagi izohlar va mazmunlar o’rganib chiqilgan
Ахборот ва билим жамияти, оммавий ахборот воситаларининг мазкур ижтимоий тузилмадаги мавқеи, оммавий онг, оммавий маданият каби ҳодисалар шаклланишида тутган ўрни ҳақидаги дастлабки мулоҳаза ҳамда гипотетик прогнозлар ўтган асрнинг 60 йилларида шаклланди. Буига, маълум маънода, аудиовизуал ахборот-коммуникация воситалари, хусусан, телевидениенинг жадал тараққий топиши сабаб бўлди. Жамиятдаги коммуникация жараёнлари, аудиовизуал ахборот воситаларининг инсон онгига таъсири масалаларини ўрганиб чиққан М.Маклюэн, Д.Белл, Э.Тоффлер, Й.Масуда, Дж.Нейсбит каби футурологлар бу борада билдирган фаразлар айниқса аҳамиятлидир. Хусусан, Маршалл Маклюэн ўзининг “Гуттенберг галактикаси” асарида электрон ахборот воситалари дунёни тараққиётнинг илк даврларидек - аудиовизуал тарзда англашни шакллантириб, жамиятнинг ‘Тлобал қишлоқ” кўринишидаги электрон ижтимоий тузилмага трансформациясини таъминлаши ҳақида ёзади. Унингтадрижий ижтимоий тараққиёт борасидаги мулоҳазаларида ёзув ва босма сўз ихтиросидан олдинги ва кейинги коммуникация жараёнлари эволюцияси характеры очиб берилган.
Халқ оғзаки ижодининг ўзига хос жанрларидан бири бу мақолдир. Мақоллар бирор халқнинг асрлар, йиллар оша ўз кўрган-кечирган ҳаётий тажрибалари асосида шаклланган, сайқалланган қисқа шаклдаги асар намуналаридир. Халқ орасидаги бирор фикрнинг мақол бўлиши,унинг ихчам шаклга келиши учун йиллар керак бўлади. Бунда мақол бўлмоқчи бўлган фикрнинг хулосага эгалиги ҳам аҳамиятлидир. Чунки ҳар бир айтилган фикр мақол бўла олмайди. Мақол бўлиши учун бирор воқеа-ҳодисага ҳукм чиқарилган, хулосаланган бўлиши талаб этилади. Кунимизгача йирик ҳажмдаги ёзма шаклда етиб келган мақоллар XI аср тилшунос, фольклоршунос олими Маҳмуд Кошғарий қаламига мансуб “Девону луғати-т-турк” асаридан ўрин олган. Асарда мақоллар бирор туркий сўзнинг маъно-мазмунини ифодалаш, очиш учун фойдаланилган. Адиб ўз асарида уч юзга яқин мақоллардан фойдаланган бўлиб, уларнинг баъзилари такрорланган ҳолда, баъзилари эса қисқарган шаклларда келади. Қадимги туркий мақоллар ўз тузилишига эга. Уларнинг тузилишида бадиият билан бирга тил ҳодисалари, услуби ҳам ўзгачадир. Айниқса, тил ва бадиият уйғунлиги, уларнинг мақол маъно-мазмунига таъсир ўрни каттадир. Бундай тасвир воситалари орасидаги аллегория ва тазод қадимги туркий мақолларнинг катта қисмида учрайди. Мазкур мақолада айни икки ҳодисанинг қадимги туркий мақолларда қўлланиш ўрни, мақол маъно-мазмунига таъсири масаласи ёритилган.
Мазкур мақолада талабаларни комил инсонлар қилиб тарбиялашда маънавий-ахлоқий тамойиллар интеграцияси тадқиқ қилинган. Шу билан бирга интеграция тушунчасининг мазмун-моҳияти ёритиб берилган.
Ўзбeкистон вa Ҳиндистон ўртaсидaги aлоқaлaр тaриxи узоқ ўтмишгa бориб тaқaлaди. Ўзбeкистон мустaқилликкa эришгaнидaн сўнг ўзaро муносaбaтлaр янгичa мaзмунмоҳият кaсб этиб кeлaди. Мазкур мақолада Ўзбекистон Ҳиндистон ўртасидаги икки томонлама муносабатларнинг сиёсий, тарихий, иқтисодий тадқиқи фанлараро ёндашув илмий тадқиқот услубида ўрганилган. Таҳлил қилиш давомида икки давлат ўртасидаги алоқаларни ўрганган ўзбек ва ҳинд олимларининг асарлари кўриб чиқилади. Ўзбекистон ва Ҳиндистон ўртасидаги муносабатларни ўрганган ўзбек олимларининг илмий асарларида муносабатларнинг иқтисодий, сиёсий ва маданий жиҳатлари таҳлил қилинади. Жумладан, икки мамлакат ўртасидаги муносабатларнининг 2000 йилларгача бўлган даврини диссертация иши даржасида ўрганган олимлардан Р.Асадова, Н.Ибрагимоваларнинг ишлари тадқиқ қилинади. Икки мамлакат ўртасидаги муносабатлар тарихини ўрганишда Ўзбекистон Республикасининг 1993-2004-йиллардаги Ҳиндистондаги Фавқулодда ва мухтор элчилари лавозимида фаолият олиб борган С.Мирқосимов, И.Нематов ва И.Мавлановларнинг илмий мақола ва диссертациялари кўриб чиқилади. Мақолада икки мамлакат ўртасидаги муносабатларни ўрганган ҳинд олимлари Сканд Р. Таял, Барун Де, Раҳул Трипатҳи , В.Чооб, Рамакант Дwиведи, Рамгопал Агарwала , Меэна Сингҳ Рой, Пракаш Шри, Ражорши Рой, К. Сантҳанам, Г-н Бхаргав Митраларнинг илмий асарлари ўрганилди. Ўзбекистон-Ҳиндистон муносабатларининг ёритилиб боришида Республикамизнинг даврий матбуот нашрлари асосий ўринни эгаллаб келмоқда. Мазкур ишда газеталарда икки давлатнинг дўстона муносабатлари тўғрисида мақолалар эълон қилган муаллифларнинг маълумотлари тадқиқ қилинган.